K
i­ne­ska ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru na za­pad­nom Bal­ka­nu pod­sti­ču iona­ko pro­ši­re­nu ko­rup­ci­ju u re­gi­o­nu, na­vo­di u naj­no­vi­joj ana­li­zi In­sti­tu­t za bez­bjed­no­sna is­tra­ži­va­nja Evrop­ske uni­je (EUISS). In­sti­tut, sa sje­di­štem u Pa­ri­zu, či­je ana­li­ze pra­te Evrop­ska ko­mi­si­ja i dru­ga ti­je­la Evrop­ske uni­je, ta­kvu tvrd­nju pot­kre­plju­je po­da­ci­ma da su do­sa­da­šnje ki­ne­ske in­ve­sti­ci­je u pu­te­ve i že­lje­zni­ce od 5,5 mi­li­jar­di eura do­šle u Ma­ke­do­ni­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju ta­ko što su„ki­ne­ske kom­pa­ni­je do­bi­ja­le ugo­vo­re di­rekt­no od vla­da, a ne pre­ko ten­de­ra ko­ji na­la­žu nad­me­ta­nje” vi­še fir­mi.
U Cr­noj Go­ri pri­o­ri­tet­nu di­o­ni­cu auto­pu­ta Bar–Bo­lja­ri od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va gra­di ki­ne­ski CRBC, a pre­ma ugo­vo­ru taj po­sao iz­no­si 809,6 mi­li­o­na eura. Ci­je­na 41 ki­lo­me­tra od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va će, me­đu­tim, bi­ti znat­no ve­ća jer je 85 od­sto sred­sta­va uze­to kroz kre­dit u do­la­ri­ma, a do­lar je od 2014. go­di­ne oja­čao u od­no­su na euro. Pri­li­kom skla­pa­nja po­sla za auto­put, ni­je ras­pi­si­van ten­der, već je po­stig­nut do­go­vor sa Ki­ne­zi­ma, na­kon če­ga je u Skup­šti­ni usvo­jen Za­kon o auto­pu­tu. Opo­zi­ci­ja je od po­čet­ka uka­zi­va­la da je za 41 ki­lo­me­tar pre­sku­po pla­ti­ti 809,6 mi­li­o­na i da je to naj­sku­plji ki­lo­me­tar auto­pu­ta na svi­je­tu.
Ana­li­za In­sti­tu­ta naj­vi­še se fo­ku­si­ra na iz­grad­nju auto­pu­ta u Ma­ke­do­ni­ji Ki­če­vo–Ohrid, a po­je­di­ni de­ta­lji pod­sje­ća­ju na de­ša­va­nja pri­li­kom ska­pa­nja po­sla za grad­nju pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va.
Za­pad­no­bal­kan­ske ze­mlje, ka­ko se uka­zu­je u ana­li­zi, „če­sto su mo­ra­le da do­no­se po­seb­no uob­li­če­ne za­ko­ne za ki­ne­ske pro­jek­te da bi udo­vo­lji­le za­htje­vi­ma Pe­kin­ga da se ugo­vo­ri pra­ve di­rekt­no s vla­da­ma, što stva­ra ne­ja­sne pra­zni­ne i iz­u­zet­ke u za­ko­ni­ma i od­la­že usa­gla­ša­va­nje re­gi­o­na sa pra­vi­li­ma i stan­dar­di­ma EU”, pre­no­si Be­ta.
U pri­log ta­kvoj tvrd­nji EUISS po­seb­no na­vo­di slu­čaj ki­ne­ske in­ve­sti­ci­je u auto­put Ki­če­vo–Ohrid i ocje­nju­je da je tu utvr­đen gu­bi­tak za ma­ke­don­ski bu­džet od 155 mi­li­o­na eura i „ot­kri­ven skan­dal u ko­ji su uple­te­ni če­tvo­ri­ca po­li­ti­ča­ra iz pret­hod­ne vla­de, uklju­ču­ju­ći biv­šeg pre­mi­je­ra”.
– Mno­štvo je na­vo­da ši­rom re­gi­o­na da su ne­ki ugo­vo­ri s ki­ne­skim kom­pa­ni­ja­ma pra­će­ni ne­za­ko­ni­tim pla­ća­nji­ma, sta­vlja do zna­nja In­sti­tut EU i pre­do­ča­va da „iz­o­sta­nak uvi­da u cje­lo­ku­pan po­stu­pak skla­pa­nja ugo­vora „Ki­na učvr­šću­je usta­lje­ni na­čin vo­đe­nja po­slo­va iza za­tvo­re­nih vra­ta, pod­ri­va re­for­me ko­je spro­vo­de vla­de” u re­gi­o­nu i do­pri­no­si stva­ra­nju „bi­je­lih slo­no­va” na za­pad­nom Bal­ka­nu – pre­no­si Be­ta.
U ana­li­zi se pri­mje­ću­je da su pri to­me ogra­ni­če­ni jav­ni uvid i iz­vje­šta­ji o po­slo­vi­ma, mo­guć je otud „dr­žav­ni upliv na skla­pa­nje pro­je­ka­ta umje­sto ocje­ne o iz­vo­dlji­vo­sti… I tek kad skan­dal iz­bi­je na vi­dje­lo, kao u BJR Ma­ke­do­ni­ji, sve po­je­di­no­sti pro­je­ka­ta fi­nan­si­ra­nih od Ki­ne do­la­ze do jav­no­sti”.
In­sti­tut za bez­bjed­no­sna is­tra­ži­va­nja EU pod­vla­či da „sve to do­vo­di do po­gor­ša­va­nja već po­sto­je­će raz­mje­re ko­rup­ci­je u re­gi­o­nu” i ka­že da „Ki­na sva­ka­ko ni­je je­di­na od­go­vor­na za ta­kvo sta­nje stva­ri i po­slo­va, ali nje­ni pro­jek­ti bit­no to­me do­pri­no­se”.
D.M.


Šte­ta 120 mi­li­o­na zbog lo­šeg vo­đe­nja pro­jek­ta

Po­sli­je pro­mje­ne vla­de u Sko­plju, pod­sje­ća se u ana­li­zi, Mi­ni­star­stvo tran­spor­ta i ko­mu­ni­ka­ci­ja za­u­sta­vi­lo je ra­do­ve na auto­pu­tu Ki­če­vo–Ohrid, ko­je sa 373 mi­li­o­na eura fi­nan­si­ra Ki­na, zbog na­vo­da o gu­bit­ku od 155 mi­li­o­na eura za ma­ke­don­ski bu­džet. Ki­ne­ska Eks­im ban­ka fi­nan­si­ra sa 206 mi­li­o­na eura i auto­put Sko­plje-Štip, „a ti pro­jek­ti su stal­no pra­će­ni tvrd­nja­ma o ko­rup­ci­ji… i vo­de­ća opo­zi­ci­o­na stran­ka So­ci­jal­de­mo­krat­ska uni­ja Ma­ke­do­ni­je je 2017. obje­lo­da­ni­la 38 vi­deo-sni­ma­ka raz­go­vo­ra vi­so­ko ran­gi­ra­nih po­li­ti­ča­ra vla­da­ju­ćih stra­na­ka ko­ji su raz­go­va­ra­li o di­rekt­nim pla­ća­nji­ma od stra­ne oda­bra­nih ki­ne­skih kom­pa­ni­ja”.
U ana­li­zi EU se pod­vla­či da je sve to is­tra­ži­va­lo Spe­ci­jal­no jav­no tu­ži­la­štvo u Sko­plju i naj­no­vi­ja ot­kri­ća Mi­ni­star­stva tran­spor­ta i ko­mu­ni­ka­ci­ja uka­zu­ju na lo­še upra­vlja­nje ovim pro­jek­tom, što je po­ve­ća­lo tro­ško­ve za 120 mi­li­o­na eura, kao i da je ugo­vor išao u pri­log po­li­tič­ki po­ve­za­nim do­ma­ćim ko­o­pe­ran­ti­ma”.
Ki­ne­ska kom­pa­ni­ja ko­ja je do­bi­la ugo­vo­re i iz­vo­di ra­do­ve u Ma­ke­do­ni­ji je Si­no­hi­dro, „jed­na od mno­gih na cr­nom spi­sku Svjet­ske ban­ke”, na­po­mi­nje In­sti­tut EU i do­da­je da „pri­mjer BJR Ma­ke­do­ni­je uka­zu­je na ki­ne­ski mo­del ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru na za­pad­nom Bal­ka­nu i mo­gu­će je da skre­ne pa­žnju na slič­ne pro­ble­me u ko­ji se u bu­duć­no­sti mo­gu po­ja­vi­ti u ze­mlja­ma gdje po­či­nju ki­ne­ski pro­jek­ti”.